Kako smo postali prva fabrika baterija u Evropi i šta to znači za Srbiju.

Nemanja Mikać je osnivač i generalni direktor kompanije ElevenEs, jedne od prvih fabrika litijum-gvožđe-fosfatnih baterija u Evropi. Nemanja Mikać je za „Blic Biznis“ otkrio kakvu ulogu naša zemlja može da igra u evropskom lancu e-mobilnosti, da li imamo kapacitet da postanemo značajan izvoznik baterijskih sistema, kao i njegova predviđanja za naredni period.

Kako ste se odlučili da uđete u svet litijum-gvožđe-fosfatnih (LFP) baterija? Koliko je bilo teško pokrenuti takav posao u Srbiji?

Ideja o pokretanju posla nastala je 2019. godine, kada sam kupio električni automobil. Shvatio sam da su baterije budućnost industrije i želeo sam da pokrenem sopstvenu kompaniju za proizvodnju baterija. Analizirao sam sve aspekte procesa proizvodnje baterija i primetio mnogo sličnosti sa našom multinacionalnom kompanijom „Al Pack“ iz Subotice, koja je specijalizovana za preradu aluminijuma, posluje na tržištu ambalaže i daje veoma veliki doprinos energetskoj tranziciji.

„ElevenEs“ je započeo svoj rad kao razvojni projekat kompanije „Al Pack“ i prve godine ga je pokrenulo samo deset ljudi. Nije bilo lako, ali nismo ni krenuli od nule jer smo imali model koji smo mogli da oponašamo. I ponosan sam na činjenicu da se „ElevenEs“ i naš posao kontinuirano razvijaju i da sada na projektu radi preko 110 srpskih i stranih stručnjaka.

ElevenEs je prva fabrika litijum-gvožđe-fosfatnih baterija u Evropi? Kakav je njen značaj za Srbiju?

Značaj „ElevenEs“ se ogleda u činjenici da smo uspeli da kreiramo sopstvenu tehnologiju za proizvodnju litijum-gvožđe-fosfatnih baterija, koje su trenutno najpopularnije na svetskom tržištu. Naš plan je da lokalizujemo i skaliramo proizvodnju u Srbiji u narednih sedam do osam godina. Da polako dovedemo naše partnere i da učestvujemo u kreiranju lanca snabdevanja u Srbiji. To bi značilo oko tri do pet milijardi evra godišnje, samo za naš lanac snabdevanja, i oko 5.000 novih radnih mesta u našoj kompaniji.

Kakvu ulogu naša zemlja može da igra u evropskom lancu e-mobilnosti? Da li imamo kapacitet da postanemo značajan izvoznik baterijskih sistema ili ključnih sirovina na osnovu potpisanog Memoranduma sa EU?   

Republika Srbija bi mogla da bude tehnološki lider u proizvodnji LFP baterija u celom svetu van Kine, jer ima šansu da prva u Evropi masovno proizvodi ovu vrstu baterija.

Potpisani Memorandum sa Evropskom unijom predviđa ozbiljan fokus na ekosistem električnih vozila i proizvodnju baterija. U tom smislu, plan razvoja kompanije „ElevenEs“ uključuje povećanje kapaciteta za proizvodnju baterija za komercijalnu upotrebu. Naši objekti već rade po najvišim svetskim ekološkim standardima i u potpunosti su usklađeni sa zelenom agendom i regulativom Evropske unije.

Takođe, naporno radimo na povećanju kapaciteta i 2026. godina će biti ključna za nas u pogledu razvoja poslovanja. Tada se predviđa da ćemo imati proizvode spremne za prodaju. Naš sledeći korak je mega fabrika, koja bi bila prva fabrika ove vrste u našem regionu. Imamo veće planove za kasnije – tri gigafabrike, gde bi ukupan kapacitet bio 49 GWh.

Kada govorimo o srpskom litijumu, često čujemo da predstavlja priliku za privlačenje i razvoj drugih investicija. Koliko bi razvoj lanca e-mobilnosti mogao da utiče na tehnološki napredak Srbije i razvoj znanja i veština zaposlenih?   

Srbija ima šansu da za nekoliko godina postane energetska sila sveta. Ako bismo u Srbiji formirali ceo proizvodni lanac, to bi sigurno otvorilo prostor za brojne investicije u našoj zemlji. Ekonomski i tržišni potencijal ovakvog poslovnog modela i lanca snabdevanja u Srbiji je ogroman. Mogli bismo da očekujemo oko 10-12 milijardi evra novih prihoda za Srbiju i oko 20 hiljada novih radnih mesta u našoj zemlji, kao i posledičan ozbiljan rast i razvoj zaposlenih u industriji. Energija je centralna tema koja je i geopolitička i ekonomska. Baterije omogućavaju skladištenje energije i stabilizaciju mreže, što je ključno za smanjenje emisije CO2 i elektrifikaciju različitih industrija. Ključ dekarbonizacije je elektrifikacija.   

Koja su vaša predviđanja za industriju e-mobilnosti u narednih 10 godina? Kakvu ulogu će nove tehnologije igrati u transformaciji tržišta i infrastrukture za električna vozila?

LFP baterije su u nauci prisutne oko 20 godina, ali su inženjerske inovacije omogućile da se danas koriste u gotovo svim aplikacijama. Imaju primat u svetskoj industriji jer traju tri puta duže, 10% su jeftinije i bezbednije od drugih vrsta baterija, na primer od NMC (nikl-mangan-kobalt) baterija. Iako LFP baterije imaju manju gustinu energije, inženjeri su pronašli način da ih koriste u većim aplikacijama, kao što su automobili, radne mašine, autobusi i kamioni. Takođe je važno napomenuti da je potražnja za LFP baterijama mnogo veća od trenutne proizvodnje u Evropi, čak i planirana proizvodnja u narednih 5 godina možda neće zadovoljiti potrebe evropskih industrija. Nove tehnologije će se fokusirati na dalje poboljšanje LFP baterija. Slično kao što je decenijama bilo sa dizel motorima. Ne očekujem revoluciju u narednih 10 godina, već inkrementalna poboljšanja. Možemo očekivati garanciju na LFP baterije od 500.000 km u automobilima već za nekoliko godina.

Da li postoje izazovi u pogledu radne snage kada govorimo o zelenoj tranziciji i vašoj kompaniji konkretno?

Zelena tranzicija i ciljevi kojima su se zemlje Evropske unije obavezale sigurno će zahtevati transformaciju opisa poslova, prekvalifikaciju kadrova i edukaciju unutar tržišta rada. „ElevenEs“ je multikulturalno okruženje i na to smo veoma ponosni. Zaposleno je preko 110 stručnjaka iz oko 20 nacionalnosti. Veoma nam je važno da obezbedimo jednake mogućnosti za zainteresovane kandidate iz Srbije i različitih delova sveta, što u ovom trenutku olakšava procese i omogućava dovoljan broj zaposlenih. Procenjuje se da će na teritoriji Evrope biti potrebno prekvalifikovati preko 800.000 ljudi. U Srbiji očekujemo prekvalifikaciju oko 20.000 ljudi.

Svet je trenutno u „trgovinskom ratu“ u porezima oko električnih vozila, kakvo je vaše mišljenje, da li će to poremetiti tržište?

Proizvodnja automobila je oduvek bila geopolitička tema. Kako se sada kreiraju novi lanci snabdevanja i rađaju se potpuno nove industrije, strateški je važno da svaka zemlja ima što veći deo te proizvodnje u svojoj zemlji. Videli smo da je Amerika uzvratila subvencijama za lokalnu proizvodnju baterija, kritičnih sirovina i automobila, kao i carinama na uvoz kineskih automobila. Evropa već dugo priprema nešto slično, ali nikada nije uspela da donese odluku. Trgovinski rat će se sigurno nastaviti i imaće još mnogo poglavlja. Evropa se mora hitno probuditi i početi da ulaže u tehnologije budućnosti, kao i da subvencioniše lokalnu proizvodnju, bar dok ne bude konkurentna na tržištu, slično onome što je Amerika već uradila.

Postoje i zagovornici ideje da automobili više ne moraju da koriste litijum-jonske baterije, već da pređu na različite alternative, poput vodonika, šta mislite o tome, da li je to zaista stvar prošlosti?

Vodonik kao gorivo za automobile jednostavno nije opcija. Naravno, zeleni vodonik je potreban, ali tamo gde je potreban, kao što su industrija optičkih kablova, svemirska industrija i slično. Vodonik za potrebe gorivnih ćelija nema energetski i ekonomski potencijal. Potrebno je oko 50 kWh električne energije da se proizvede 1 kg vodonika. Taj isti kilogram vodonika može da isporuči energiju od oko 20 kWh. To nije održiva efikasnost. Pored toga, skladištenje vodonika je takođe problem, izuzetno je reaktivan. Zatim, tu je transport vodonika, dostupnost samih pumpi, itd. Vodonik nikada neće zaživeti u automobilima i tu činjenicu treba što pre prihvatiti. Litijum-jonske baterije će se koristiti najmanje još 10, a najverovatnije najmanje još 20 godina.

Učestvujete na konferenciji Look UP – Zelena tranzicija, gde ćete sa međunarodnim i domaćim stručnjacima razgovarati o razvoju lanca vrednosti u Srbiji. Šta očekujete od konferencije?

Očekujem otvoren i transparentan dijalog panelista, razmenu stručnih mišljenja i iskustava. Takođe očekujem edukaciju celokupne javnosti o ekološkom i ekonomskom potencijalu Republike Srbije.

Izvor (srpski jezik): Blic Biznis