Alarm za evropski tehnološki sektor: Stagnacija je zamenila deceniju rasta.

Evropski tehnološki ekosistem je, bez sumnje, prošao kroz velike transformacije tokom protekle decenije. Nove inovacije, promene načina rada, povećanje talenta, kapitala, inicijative ka preduzetništvu, izgradnja kompanija visoke vrednosti, samo su dokaz da je razvoj u tehnološkom sektoru bio ogroman. Međutim, globalne promene i ekonomska nestabilnost poslednjih godina doneli su nove izazove, koji su zaustavili deceniju kontinuiranog rasta, doveli do stagnacije i povećali zaduženost tehnoloških kompanija, što se u određenoj meri odnosi i na Srbiju.

Evropski tehnološki ekosistem danas vredi više od tri biliona dolara. Njegova ukupna vrednost se petostruko povećala tokom protekle decenije, odnosno sa skoro 560 milijardi, koliko je vredeo 2015. godine. I dok je dugoročni trend rasta na nivou cele Evrope evidentan, kratkoročno, ova industrija se suočava sa padom investicija, povećanjem rizičnog zaduživanja i gubitkom talenata, pokazuje redovni godišnji izveštaj „Stanje tehnološkog sektora 2024“, kompanije „Atomiko“.

U protekloj deceniji, vrednosti transakcija kroz spajanja i akvizicije i inicijalne javne ponude u Evropi su konstantno rasle, dosledno prelazeći prag od 50 milijardi dolara godišnje. Nivoi investicija su dostigli vrhunac od 101 milijarde dolara 2021. godine, što je povećanje od preko 170% u odnosu na prethodnu godinu. Da investicije nisu potpuno stale, već su se smanjile, jasno pokazuje njihov obim – 47 milijardi dolara 2023. godine i blizu 45 milijardi dolara ove godine.

Kakva je situacija u Srbiji?

Vrednost srpskog startap ekosistema od 2018. do 2022. godine povećana je za 75 procenata i dostigla je vrednost od preko milijardu evra. Od svih ekonomskih sektora, IT godinama beleži najbrži rast, a 2023. godine vrednost izvoza, prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), dostigla je skoro 3,5 milijardi evra. Iako su prognoze sumorne zbog promenljivih okolnosti na svetskom finansijskom tržištu, očekuje se da će izvoz do kraja ove godine premašiti četiri milijarde evra, a do 2027. godine čak 10 milijardi evra.

U prvoj polovini ove godine, izvoz proizvoda i usluga u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji povećan je za čak 18,84 odsto u odnosu na isti period prethodne, inače rekordne 2023. godine, saopštilo je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija. U periodu januar-jun, izvoz je iznosio oko dve milijarde evra, dok je u istom periodu prošle godine bio 1,63 milijarde evra.

Uprkos ovim nesporno odličnim rezultatima, stručnjaci u ovoj industriji ukazuju da ni naše tržište nije ostalo imuno na ove globalne promene i da je „zlatno doba“ prošlo.

Saša Popović, osnivač Vega IT-a, za NIN kaže da je ova situacija vrlo realna i da je prirodni deo ekonomskih ciklusa koji se ponavljaju tokom vremena. Nakon decenije intenzivnog rasta, tehnološka industrija u Evropi i širom sveta sada je u fazi korekcije.

„Ono što smo videli tokom pandemije bio je period gotovo neviđenog prosperiteta. Digitalizacija je postala imperativ za mnoge organizacije, a ‘jeftin novac’ kroz niske kamatne stope podstakao je ogromne investicije. Istovremeno, kompanije su zapošljavale više ljudi nego što im je bilo potrebno iz straha da ih neće biti dovoljno ako se ta faza prosperiteta nastavi. Međutim, ta era je završena. Kombinacija različitih ekonomskih faktora, kao što su geopolitički izazovi, energetska kriza, rastuća inflacija i rastuće kamatne stope, dovela je do toga da je novac postao ‘skup’ i da je pristup kapitalu postao težak. Posledica toga je manje ulaganje u inovacije koje se zasnivaju na tehnološkim rešenjima“, objašnjava Popović.

Kako kaže, svi ovi uticaji su doveli do značajnog preokreta u ponašanju kompanija i investitora.

„Na primer, kada je reč o ‘Venture capital’ investitorima (kapital koji investitori ulažu u startape i mala preduzeća koja imaju dugoročni potencijal rasta, npr. nove), vidimo da sada, umesto ulaganja u rizične startape koji obećavaju rast, ali još nemaju stabilne prihode, preferiraju ulaganje novca u kompanije koje već ostvaruju profit i imaju jasno definisane strategije za dalji razvoj. Ovaj pristup ‘Venture capital’ omogućava investitorima da smanje rizik u neizvesnom ekonomskom okruženju, pa se na njega pribegavaju iako to često znači da će imati nižu zaradu. Ako pogledamo startape, ovo je jasna poruka za njih da se fokusiraju na generisanje realnih prihoda i povećanje profitabilnosti, umesto da razmišljaju o razvoju proizvoda i akviziciji velikog broja klijenata koji im ne donose nikakav profit“, jasan je Popović.

On dodaje da, uprkos izazovima, tehnologija nije izgubila svoj strateški značaj, da softver nije samo alat za optimizaciju troškova, već polako postaje ključni faktor konkurentske prednosti u gotovo svim industrijama.

„Iako je ova faza izazovna, verujem da je to i prilika za mnoge kompanije da prilagode svoje strategije kako bi obezbedile održiviji rast u budućnosti“, zaključuje on.

Zašto EU stagnira?

Nemanja Mikać, generalni direktor kompanije „ElevenEs“, za NIN kaže da je stagnacija u evropskom tehnološkom sistemu posledica nedovoljne inovativnosti i rada, što polako dolazi do izražaja.

„Bojim se da će ovaj period stagnacije, čak i blagog pada, potrajati malo duže. Evropska industrija se suočava sa ogromnom krizom u gotovo svim tehnološki naprednim sektorima. Rast cena, prvo energije, a kasnije i sirovina, pokrenuo je pad. Kasnije su se pridružile inovativnije tehnologije iz Kine (uglavnom automobili i hardver) i SAD (uglavnom veštačka inteligencija i softver). Evropljani brzo gube tržište u Kini, posebno u automobilskoj industriji (Kina je najveće tržište automobila na svetu), a polako ulaze u rizik i sa domaćim tržištem. Nema dovoljno inovacija, ljudi generalno neće raditi onoliko koliko rade Amerikanci i Kinezi i sada se posledice počinju osećati. Mislim da je situacija gora nego što je mediji predstavljaju“, ističe Mikać.

Davor Sakač, direktor TS „Ventures Fund“, Telekom Srbija, govoreći za NIN o trenutnoj stagnaciji u evropskom tehnološkom sektoru, ukazuje da svako vreme donosi svoje izazove. Kako kaže, startapima nije lako da dođu do kapitala, ali nije ni nemoguće.

„Mogu da govorim na osnovu našeg iskustva. Mi smo kao TS ‘Ventures Fund’ imali osam investicija u prvoj godini, u drugoj godini, kada je počela ekonomska nestabilnost i energetska kriza, samo jednu. Ove godine ćemo imati 10, suštinski svako vreme je izazovno za ljude koji mogu da iskoriste svoju šansu“, kaže Sakač.

On ističe da je u prethodnom periodu Evropska unija pokazala da nije otporna na mnoge stvari, posebno u oblasti regulative, koja im je najveća barijera za rast.

„Duboko verujem da mi nismo osetili krizu na taj način. Suština je da su svi startapi koji su počeli pre krize, više od 50 odsto njih, uspeli da unaprede svoje poslovanje i otvore neka druga tržišta. Treba da gledamo svoja posla i da se svako fokusira na svoje ciljeve. Uvek ima novca i šansi za najbolje. Svi danas traže šansu da investiraju u dobar biznis koji će im doneti neku zaradu. Biznis koji može da ostvari neki profit ili ekstra profit, ili da optimizuje neke postojeće troškove, nema problem da nastavi svoje poslovanje bez obzira na krize“, zaključuje Sakač.

Izvor: NIN